Analiza konvergencije u svjetlu ispunjavanja uslova za eurozonu na primjeru Bosne i Hercegovine

Abstract

Za zemlje kandidatkinje za članstvo u Evropskoj uniji kao što je i Bosna i Herecegovina neophodno je postizanje nominalne i realne konvergencije kako bi ispunile svoj strateški cilj, odnosno pridruţile se Evropskoj uniji. Tako su ugovorom iz Mastrihta definisati nominalni kriteriji konvergencije, s ciljem da se izbjegne da zemlje koje nisu u mogućnosti da postignu monetarnu stabilnost pristupe Evropskoj uniji. Da bi Bosna i Hercegovina postigla ukupnu konvergenciju i ostvarila svoj strateški cilj, neophodno je da postigne i veću realnu ekonomsku konvergenciju, koja odreĎuje raspodjelu koristi i troškova od ulaska u Evropsku uniju. Postojeći primjenjeni reţim valutnog odbora u Bosni i Herecegovini samo administrativno omogućava postizanje nominalne ekonomske konvergencije istovremeno ograničavajući postizanje veće realne konvergencije. Cilj ovog rada jeste ukazati na postojeći konflikt izmeĎu postizanja nominalne i realne ekonomske konvergencije u Bosni i Hercegovini putem njihove analize, zatim ukazati na vaţnost postizanja ukupne ekonomske konvergencije u BiH, te u konačnici dati preporuke za njeno postizanje.