Abstract:
Za zemlje kandidatkinje za članstvo u Evropskoj uniji kao što je i Bosna i Herecegovina
neophodno je postizanje nominalne i realne konvergencije kako bi ispunile svoj strateški
cilj, odnosno pridruţile se Evropskoj uniji. Tako su ugovorom iz Mastrihta definisati
nominalni kriteriji konvergencije, s ciljem da se izbjegne da zemlje koje nisu u mogućnosti
da postignu monetarnu stabilnost pristupe Evropskoj uniji. Da bi Bosna i Hercegovina
postigla ukupnu konvergenciju i ostvarila svoj strateški cilj, neophodno je da postigne i
veću realnu ekonomsku konvergenciju, koja odreĎuje raspodjelu koristi i troškova od
ulaska u Evropsku uniju. Postojeći primjenjeni reţim valutnog odbora u Bosni i
Herecegovini samo administrativno omogućava postizanje nominalne ekonomske
konvergencije istovremeno ograničavajući postizanje veće realne konvergencije. Cilj ovog
rada jeste ukazati na postojeći konflikt izmeĎu postizanja nominalne i realne ekonomske
konvergencije u Bosni i Hercegovini putem njihove analize, zatim ukazati na vaţnost
postizanja ukupne ekonomske konvergencije u BiH, te u konačnici dati preporuke za njeno
postizanje.
