Abstract:
Prije nego što je došlo do ekonomske krize, bankarski krediti u privrednom sektoru
zemalja u tranziciji bilježili su značajan rast. Taj rast kredita donio je brojne prednosti, ali i
izazove. Snažna ekspanzija bankarskih kredita pružala je prilike, ali je istovremeno
predstavljala i izazov za kreatore ekonomske politike. Brz rast kreditiranja izložio je
finansijski sektor i makroekonomiju različitim rizicima. Povećano povjerenje u dugoročnu
stabilnost ekonomija u tranzicionim zemljama, posebno u kontekstu pridruživanja
Evropskoj uniji, ubrzalo je ekspanziju bankarskih kredita. Kreditiranje u privatnom sektoru
bilježilo je značajan porast, što je odraz intenziviranja finansijskih aktivnosti u tim
zemljama. Rast kredita uglavnom je bio podržan domaćom štednjom, dok je snažan porast
bankarskih depozita rezultirao povjerenjem u bankarski sektor, prilivom novca iz
inostranstva i relativno visokim kamatnim stopama na depozite. Iako su depoziti domaćih
stanovnika bili glavni izvor finansiranja rasta kredita, prilivi sredstava iz inostranstva, bilo
od matičnih banaka ili putem zaduživanja na međunarodnim finansijskim tržištima,
postajali su sve važniji.
