Abstract:
Računovodstvo predstavlja jednu od najvažnijih funkcija u poslovanju preduzeća koja zahtijeva visok nivo pažnje, preciznosti i izuzetne produktivnosti. Zaposlenici u računovodstvu su odgovorni za mnoge ključne zadatke kao što su praćenja finansijskih aktivnosti, donošenja odluka i poštovanja regulativa i zakona. Zbog toga je važno da zaposlenici budu izrazito produktivni i učinkoviti kako bi posao mogao biti obavljen na najbolji mogući način i kako bi došlo do postizanja postavljenih ciljeva. U radu računovodstvenog tima, postizanje visoke produktivnosti i učinkovitosti zaposlenih su presudni za poslovno okruženje. Različiti faktori mogu uticati na ovaj proces, zbog toga su u ovom radu istraženi neki od najznačajnijih faktora koji igraju ulogu u postizanju ciljeva računovodstvenog tima.
Glavni cilj ove studije bio je identifikovati ključne psihosocijalne prediktore koji utiču na radnu efikasnost, s posebnim fokusom na motivaciju, stres, zadovoljstvo poslom i spol kao potencijalno diferencirajuću varijablu.
Rezultati su pokazali da je mogućnost napredovanja statistički značajan prediktor percepcije mogućnosti unapređenja produktivnosti, dok opšte zadovoljstvo kod zaposlenih, iako teoretski relevantno, nije pokazalo značajan direktan uticaj na radni učinak. Zanimljivo, viši nivoi stresa pokazali su pozitivnu povezanost s percepcijom mogućnosti unapređenja produktivnosti, što ukazuje na moguću adaptivnu ulogu stresa u profesionalnom kontekstu. Također, identifikovane su značajne rodne razlike, gdje žene pokazuju veću samoprocijenjenu produktivnost, dok muškarci izražavaju viši stepen zadovoljstva poslom.
U pogledu metoda evaluacije rada, najčešće korištene su metode ljestvica i check lista. Istraživanje je takođe pokazalo da elementi motivacije, kao što su pravičnost nagrađivanja i priznavanje truda, imaju subjektivnu važnost, ali ne pokazuju snažan statistički uticaj na mjerenu produktivnost.
Ovi nalazi ukazuju na kompleksnu i višedimenzionalnu prirodu radne produktivnosti u računovodstvenoj profesiji, te potrebu za dubljim razumijevanjem kako individualnih tako i organizacionih faktora koji je oblikuju.
